1. Метода лепљења
После сечења органског стакла у одређени облик налепи се на равну површину.
2. Вруће прешање
После загревања лимова од плексигласа вруће се утискује у калуп. Ручне радње направљене овом методом моделирања имају карактеристике пуног тела, глатке кривине, снажног тродимензионалног осећања и утиснутог ефекта. Врући компресијски калуп може се обликовати дрвеним и уљним муљем, а затим се ливени олово и гипс материјали користе као калупи иин и ианг. Након загревања органског стакла може се компримовати.
3. Мозаик
Блокови од плексигласа различите боје се секу на жељене геометријске облике, а на доњој плочи су уметнути и залепљени. Ова метода захтева чврсто шивање, оштре ивице и углове и снажне, а опет бешавне ефекте.
4 Вертикално брушење
Након лепљења плексигласа у облику штапа или дебелог плексигласа у облику плоче, директно се бруси и полира на брусни точак. Ручни рад израђен овом методом сличан је врсти скулптуре. Шарени површински облици формирају јединствену уметничку слику.
5 Сломљено брушење
Лепљење плексигласа у облику плоче заједно, затим директно брусите попречни пресек да бисте га добили. Занати направљени овом методом могу добити ефекат промене боје, једноставне и природне.
6. Крчкати
Плексиглас се обрађује до одређеног облика, плексиглас се загрева, директно гнезди и гњечи ручно. Ове методе захтевају да унапред добро схватите композицију, брзо се крећете и урадите то у једном потезу. Занати начињени овом методом имају предности неспутаних линија и сажетих слика.
Горе наведене методе могу се користити наизменично, а најбоља метода се може одредити у складу са уметничким захтевима дизајнерског моделирања.
